Док седим преко пута тебе
Необично сам лепа

Ничија
Гледам те
Очима жене са Далеког истока

Те сам ноћи са терасе Народног позоришта
У срцу снела стаклену тајну
У нарамку неумерене жеље
На језику укус слатка од белих трешања
У зеленожутом погледу
Дедину шуму и пустињски песак

Твој скривени таленат је загрљај
Мушки чврст да осећам
Несигурнијег места за мене нема
Нежно дуг да знам
Одлазећи освртаћу се

… из књиге Словослагач