Prokišnjavam
Tvoje prazne reči padaju u mene
Reči šarene
Slatke kao šećerna vuna na jeziku
Lekovite
Mirisne kao bosiljak potopljen u osveštanu vodu

Rugaju mi se te reči dugogodišnje izlizane
Ruga mi se tuga koju nazirem preko tvog ramena
Rugaju mi se žene bivše koje znaju
Buduće što i ne slute
A ja te u ovom trenu volim zauvek

Opraštam ti sve stihove
Sva čekanja
Nadanja
Nenapisana pisma
Propuštene pozive
Moskvu
Fotografije na kojima nas nema

Opraštam ti Moravu
Pod Gardošem Dunav što promiče
Opraštam ti boju odlaska kojom oči ti sjaje
Jer
Volim te zauvek u ovom trenu
U kom mi s lica sklanjaš pramen kose
Dok me ljubiš

… iz knjige Međurečje